Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo. Ovo je tzv. " efekat staklene bašte " - izraz ne baš sasvim sretno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte. Osmotreno   povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina, od oko 0,3 - 0,7 K, po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida. Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova  (hlorofluorougljenika, ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 3 - 4 stepena. Istovremeno, zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i više. Poređenja radi, za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane temperature, treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina. Za sada nije jasno da li će, i kako će se
ovo odraziti na raspored padavina, što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta.

VRH