Možda ste nekad pomislili da astronomi sve znaju o Suncu, nama najbližoj zvezdi i jedinoj koja može biti iz bliža proučavana. Ali staro, dobro i nezamenljivo Sunce sve nas ponovo zadivi. Poslednja otkrivena zanimljivost je ta da su naučnici otkrili magnetne talase u koroni, toj Sunčevoj atmosferi, čija se temperatura meri milionima stepeni. Ovo otkriće je, izgleda, dalo odgovor na staru misteriju: kako se naelektrisane čestice koje dolaze sa Sunca ubrzavaju do brzina od 800 kilometara u sekundi?

Elektroni i joni koji se kreću duž linija magnetnog polja mogu da postignu, kako kažu teorijska izračunavanja, samo polovinu te brzine. Međutim nova posmatranja od strane Evropske svemirske agencije i NASA-e pokazuju da linije Sunčevog magnetnog polja krivudaju brzo napred-nazad. Kada se perioda ovih oscilacija poklopi sa periodom kojom se pojedini joni kreću duž linija polja, ti joni dobijaju dodatnu energiju i kreću se brže.

Nakon prave poplave “lažnih alarma” koji se tiču mogućih sudara Zemlje i njoj bliskih asteroida, Ričard P. Binzel (Richard P. Binzel) sa Masačusetskog tehnološkog instituta je obznanio Torino skalu koja omogućuje da se odredi koliku pretnju za našu lepu plavu planetu predstavljaju asteroidi. Skala sadrži brojeve koji kazuju kolika je verovatnoća udara i koliku štetu bi izazvao pad tela određene veličine. 

U Binzelovoj šemi 0 i 1 znače da ne postoji mogućnost udara ili štete, dok 8 i više od toga znači da su udari realno mogući i pri tome 10 odgovara globalnoj klimatskoj katastrofi. Između ovih cifara su vrednosti koje su vezane za odgovarajuće bliske susrete sa asteroidima pa tako postoje slučajevi koji zahtevaju brižljivo posmatranje a tu su i slučajevi označeni kao “preteći”. Skala je nazvana po italijanskom gradu podno Alpa, gde je nedavno održana radionica Međunarodne astronomske unije koja je okupila stručnjake za udar iz celog sveta.

Procenjeno je da ima oko 2000 asteroida, koji su 1 km ili više u prečniku, čije orbite mogu nekad u budućnosti da se ukrste sa putanjom Zemlje ali tek manje od 20 % ovih tela je do sada otkriveno. Binzel naglašava da svi poznati asteroidi koji su blizu Zemlje imaju vrednost 0 na Torino skali jer se pokazalo da je za nekoliko njih, koji su bili klasifikovani kao tip 1, utvrđeno daljim proučavanjem da oni spadaju u kategoriju 0.

 “Ako biste žitelju Kalifornije rekli da će sutra da se desi zemljotres snage 1 stepen po Rihteru, on bi rekao ‘Pa šta?’” kaze Binzel. “Ako bi bilo reči o 6 stepeni, e to bi bilo drugačije.”

Treba napomenuti da je Torino skala unapređena verzija slične šeme koju je predložio sam Binzel pre pet godina. On se nada da će naučnici skalu koristiti kao sredstvo za procenu štete od eventualnog udara i to u razumnim granicama i u strogo naučnom smislu čime se želi izbeći senzacionalizam koji je okruzivao otkriće 1997 XF11 asteroida ili kratku uzrujanost koja je pratila pojavu 1999 AN10 asteroida. Za oba ova objekta je pouzdano određeno da spadaju u klasu 0 na Torino skali, što bi se narodski reklo - nema šanse, bre. Doduše, možda asteroide privlači negativna sila koja izbija iz pojedinih delova naše planete kao što su Sjedinjene Američke Države tako da se sa još manjom sigurnošću može reći da li će doći do udara ili ne. Postoje stvari koje se ne mogu objasniti naučnim metodama. No o tome nekom drugom prilikom.

Ruski teretni svemirski brod, “Progres-M 42”, je uspesno pristao uz svemirsku stanicu “Mir”. Uspesno spajanje se desilo oko 17h53m UT u nedelju 18. jula, nešto više od dva dana nakon lansiranja sa Bajkonura u Kazahstanu.

Da bi se oslobodilo mesto za novi brod, stari teretnjak “Progres-M 41” je prethodnog dana morao biti uklonjen sa mesta za pristajanje. Stari brod je bio napunjen đubretom sa “Mir”-a i sagoreo je u atmosferi istočno od Novog Zelanda. “Progres” je nosio hranu, vodu te druge namirnice i opremu za “Mir”. To je bio poslednji brod za snabdevanje koji je pristao na “Mir” pre nego što se sadašnja posada ne vrati na Zemlju krajem avgusta.

Ono što je “Progres” doneo je novi kompjuter za navođenje koji će posada da instalira pre nego sto napusti stanicu. Novi sistem je od veoma velikog značaja jer će njegova uloga biti u tome da održava stanicu na odgovarajućoj visini i odgovarajućem položaju za vreme dok na stanici ne bude posade i taj zadatak treba da bude uspešno obavljen sve do prvih meseci naredne godine kada će biti izvršena deorbitacija stanice. Znači “Mir” početkom sledeće godine silazi sa neba.

Dolazak ovog modula je omogućio da se realizuju dve kosmičke šetnje i to 23. i 27. jula sa ciljem da se uzmu eksperimenti koji su bili prikačeni za spoljašnjost stanice.

Najnovija informacija kaže da je termin za dolazak kosmonauta na čvrsto tlo pomeren sa 23. na 28. avgust. Pa srećan im povratak na majku Zemlju!

NLO na istoku SAD?: Budući da NASA namerava da izvede seriju eksperimenata sa više raketa, očekuje se veliki priliv izveštaja o zapažanju NLO-a u policijskim stanicama duž istočne obale SAD. Podorbitalne rakete će biti lansirane sa postrojenja u Virdžiniji i biće upućene ka Atlantskom okeanu. Na vrhu njihove putanje (70 do 150 km) će izbaciti oblake trimetilaluminijuma, hemikalije koja ima mlečno belu fluorescenciju i koja će nestati u jonosferi. Naučnici će posmatrati ove oblake da bi saznali kako joni metala u gornjoj atmosferi međudejstvuju sa Zemljinim geomagnetnim poljem i subatomskim česticama sa Sunca.

“Galileo” prošao pored Kalista: Svemirska letelica “Galileo” je uspešno obavila drugi od ukupno četiri, koliko je planirano, proleta oko Jupiterovog meseca Kalista. “Galileo” je prošao na 1048 km od površine meseca u 7h47m UT, 30. juna. Zvaničnici JPL su istakli da je prolet prošao bez ikakvih kompjuterskih problema za razliku od prethodnog prolaska.

Za vreme prolaska obavljena su određena naučna osmatranja ali je glavni cilj proleta bio da se koriguje putanja sonde kako bi se “Galileo” približio Jupiteru i stvorio mogućnost za prolet oko Ioa, najunutrašnjijeg velikog Jupiterovog meseca.

Rastopljeni meteori: Meteor koji je stvorio čuveni krater u Arizoni se najverovatnije rastopio, a ne ispario, prilikom udara. Tim američkih i australijskih naučnika je zaključio da se 85 % meteorita koji je napravio čuvenu Đavolju jarugu u Arizoni pre 50 000 godina, rastopilo nakon udara i raspršilo po američkom jugozapadu u vidu majušnih metalnih sferoida.

Modeli udara su pomogli naučnicima da pravilnije procene brzinu kretanja meteora pre kontakta sa Zemljom i utvrđeno je da je brzina iznosila 20 kilometara u sekundi.

Počast za posadu Apola 11 (“Apollo 11”): Smitsonijan ustanova (Smithsonian Institution) je odlikovala posadu Apola 11, 20. jula na tridesetogodišnjicu njihovog istorijskog sletanja na Mesec. Nil Armstrong (Neil Armstrong), Baz Oldrin (Buzz Aldrin) i Majkl Kolins (Michael Collins) su odlikovani Lenglijevom medaljom (Langley Medal), najvećim odlikovanjem iz aeronautike koje dodeljuje Smitsonijan ustanova.

Odloženo lansiranje ruskog modula

  Lansiranje ruskog modula, ključnog dela Međunarodne svemirske stanice, odloženo je za nekoliko nedelja, objavila je američka svemirska agencija NASA.

Lansiranje ruskog modula , koje je trebalo da se obavi sredinom novembra, izvršiće se na kosmodromu "Bajkonur" u periodu od 26. decembra do 16. januara, izjavio je potparol NASA-e K. Hering. Ranija odlaganja su bila prouzrokovana finansijskim stanjem ruske strane. Međutim, kako ističe Hering, lansiranje je sada odloženo zbog promena u redosledu leta američkih šatlova. Kada se bude spojio sa Međunarodnom stanicom, ovaj modul će se koristiti u buduće kao stambena jedinica.

Eksperimenti u kosmosu

Svemir nije pogodno mesto samo za izučavanje plastike i metala. Uslovi bestežinskog stanja su idealni za proizvodnju lekova i belančevina koje imaju primenu u medicini. Kosmonauti su na ruskoj stanici mesecima vršili eksperimente koji će nam jednog dana možda obezbediti efikasno sredstvo u borbi protiv side. Pošto se u uslovima bestežinskog stanja virus HIV sporije razmnožava, lakše ga je kontrolisati i proučavati. U orbitalnim stanicama mogu da se prave i već poznati lekovi, samo što oni u svemirskim uslovima ostaju potpuno čisti, tako da su mnogo efikasniji od zemaljskih.

Izgubljen Mars Climate Orbiter

U utorak 20. septembra 1999. Mars Climate Orbiter (MCO) je uključio rakete za kočenje kako bi smanjio svoju brzinu i omogućio Marsovoj gravitaciji da ga "zarobi" tj. da bi ušao u orbitu oko ove planete.

Nakon što je ovaj manevar izvršen, 291 kg teška svemirska letelica je zašla iza Marsa čime je privremeno prekinuta veza sa njom. Međutim nakon 20 minuta, kada je letelica trebalo da se javi Zemlji, od nje nije došao nikakav signal i svi napori da se sa njom ostvari kontakt bili su bezuspešni.

Šta se desilo sa letelicom? Spisak neuspešnih misija na Mars je već odavno dostigao dvocifren broj. Pre no što će doći do incidenta primljeni su podaci da se MCO suviše priblizio planeti, na oko 60 km iznad Marsove površine, umesto da se zadrži iznad bezbednog mimimuma od 85 km (planirana visina za MCO je bila između 140 i 150 km.). U svakom slučaju nije jasno zbog čega je letelica toliko skrenula sa svog kursa, ali je zbog toga udarila u Marsovu atmosferu i možda zadobila fatalno oštećenje. Sem toga usled trenja o čestice atmosfere letelica se sasvim sigurno pregrejala. 

MCO je snabdeven uređajima za osmatranje i izučavanje vremenskih i klimatskih promena na Marsu, a i za odrzavanje veze sa Mars Polar Lenderom (MPL) koji treba da se 3. decembra spusti u severno polarno područje na Marsu. Srećom MPL je opremljen radio uređajima za direktnu komunikaciju sa Zemljom. Sem toga Mars Globar Surveyor, koji već dve godine obleće oko Marsa, takođe može da održava vezu sa MPL.

Precizna saznanja o aktivnosti Leonida iz 1998. godine i zapisi i dokumentacija o ovim zbivanjima ipak nisu zabelezila harmoniju u kretanju pravog potoka i poplave Leonida. Nastavljanje izracunavanja za model pojave Leonida 1999. godine predviđa vrhunac 18. novembra 1999. godine u 2 sata i 8 minuta po Univerzalnom vremenu. Ovoga puta dobra mesta za posmatranje biće u Zapadnoj Aziji, Evropi i Africi. Maksimum Leonida koji će se videti, po proračunima i predviđanjima, trebao bi da bude isti kao i 1998. godine.

Predvideti vrhunac pojave je vrlo teško, a sudeći po modelima pojava od ranije, tu maksimum može da bude i 1000, ( ZHR = 1000 - Zenithal Hourly Rate). Magnituda +6.5 i elevacija 90 stepeni.

Internacionalna Meteorska Organizacija sakuplja posmatranja Leonida iz svih krajeva sveta, ma kakvog kvaliteta bila ta posmatranja, ona im mogu koristiti u stvaranju globalne slike i kataloga pojava. Samo 1998. godine je sakupljeno oko 70000 radova o Leonidima.

Zasnovano na predviđanjima i proračunima Leonidi će ove godine izgledati kao na slici. Crveni brojevi su vrednosti ZHR.

Drvorez na donjoj slici predstavlja Leonide iz 1799. godine. U stvarnosti Leonidi ne ostavljaju krive tragove kao što je umetnik predstavio. Krivi tragovi su vrlo retki i fizički teško izvodljivi, mora postojati jaka sila za tu pojavu. Brzina objekta koji ulazi u atmosferu mora biti specifično mala da bi se dobio efekat krive putanje, a Leonidi se kreću i do 70 Km/s.

Fotografija dole je napravljena 1998. godine u observatoriji u Ulan-Batoru u Mongoliji. Karakteristika je svetleća kugla.