Bele rupe

Bele rupe su vremenski obrnute crne rupe. Uzmemo dakle (možda beskonačno dugačak) film "Crna rupa od nastanka rupe do kraja svemira" i ako ga vrtimo unazad dobili bi smo film "Bela rupa od nastanka svemira do smrti rupe."

Crna rupa je krajnje stanje procesa u kojem materija pod delovanjem gravitacije kolapsira u sve gušće i gušće stanje, sve dok gravitacija na površini ne postane toliko jaka da ni svetlost ne može pobeći. Ubrzo nakon toga ("ubrzo" za posmatrača koji stoji na površini zvezde, za udaljenog promatrača taj proces traje beskonačno dugo) materija sasvim kolapsira u stanje beskonačne gustoće koju zovemo singularitet.

Kod bele rupe sve ide obrnuto: Iz singulariteta "izvire" materija i širi se.

Za pomatrača izvan jedne i druge rupe, crna rupa je objekat koji samo guta materiju i postaje sve veći i ne može se uništiti (zanemarimo li Hawkingovo zračenje) dok bela rupa samo emituje materiju, postaje sve manja i ne može se stvoriti. Ona je postojala i u vreme " Velikog praska", a "razlog" njenog postojanja je u njenoj budućnosti.

Iz ovog se vidi da su bele rupe paradoksalni objekti (npr. ne poštuju drugi zakon termodinamike) i stoga mnogi veruju da one ne mogu postojati u prirodi. Neki od razloga što se one ipak pojavljuju u naučnoj literaturi su sledeći:

• Einsteinova teorija je simetrična na vremensku inverziju pa ako se u njoj pojavljuju crne rupe (a pojavljuju se) onda se moraju pojavljivati i bele. To ne znači da se one pojavljuju i u prirodi koja, osim s Einsteinovom teorijom, mora biti u skladu i s ostalim zakonima prirode (npr. termodinamikom). Unutar same Einsteinove teorije one mogu biti pak zanimljive za posmatranje iz čisto akademsko-teorijskih razloga.

• Postoje neki egzotični modeli svemira u kojima je on zapravo bela rupa.

• Kad se posmatra vremenski simetričan svemir (tzv. Goldov svemir) koji se nakon širenja počinje skupljati prema Velikom sažimanju ("Big Crunch") i to tako da u drugoj polovini njegovog trajanja važe antitermodinamički zakoni (entropija pada, razbijene čaše se sastavljaju same od sebe), onda bi objekat koji bi za posmatrače u drugoj polovini bio crna rupa, nama izgledao kao bela rupa pa bi potraga za belim rupama (zasad neuspešna) mogla nešto reći o mogućnosti da je naš svemir upravo takav.